TkH predstavlja / TO NISMO MI, TO JE SAMO STAKLO / Ivana Sajko - Siniša Ilić - Bojan Đorđev

 



Teorija koja Hoda (TkH) predstavlja:  

To nismo mi, to je samo staklo
Siniša Ilić i Bojan Đorđev po tekstu Ivane Sajko
 
petak 30. 11. 2012. od 18-21h
* u toku tročasovnog trajanja izvedbene instalacije publika može početi i završiti gledanje u bilo kom trenutku jer se scene ponavljaju tri puta.
 
Robna kuća Beograđanka, 4 sprat
ulaz iz ul. Kralja Milana
 
Tekst To nismo mi, to je samo staklo formalizuje odjeke ekonomske krize  kapitalističkog društva u niz javnih i privatnih situacija, koje otkrivaju matrice ljudskog ponašanja pa bile one komplicitnost i povinovanje sistemu, ili pobuna. U tekstu obe odluke idu u smeru iste slike – čoveka kao belog miša zatrčanog u točku svog kaveza. Izvedbena postavka teksta se odmiče od jedinstvenog sveobuhvatnog pregleda scene, vremena konzumacije i linearnosti naracije. One su žrtvovane zarad hiper-teatralnosti u kojoj dramaturgija prostora određuje mesto i situaciju teksta. Svaki od tekstova/monologa postavljenih u prostor, pa bili oni izvedeni grafičkim prelomom na papiru, govoreni od strane izvođača, ili anonimnih glasova iz ozvučenja, kombinovani sa statičnom ili pokretnom slikom – zahteva performans čitanja/gledanja, (ne)identifikacije, nepristajanja ili kritike od strane publike.
 
Tekst je postavljen u prostor kao tekstualna matrica očekivanog ponašanja, kao u karaokama ili u TV programu gde se tekst čita sa «idiota». Tekst koji su istorija, društvo, kapitalizam, pripremili za nas, mi samo treba da ga izgovorimo. Nismo mi. Tekst je. To nismo mi, to je samo kapitalizam. Kroz koji, kao kroz staklo, posmatramo svet. 
 
«Ali siromašan čovjek je glup i ne misli na sopstveno dobro, on je budala, tako mu govore,  a on pak ponavlja sve što mu kažu, i zato bi mu trebalo zahvaliti, jer svojom tupošću održava socijalni mir, svojim poštenjem lomi štrajkove, svojom depresijom podstiče proizvodnju, ulaže u duvansku industriju svojim nezdravim navikama, i pri tom ne traži nikakva prava i beneficije. Guta psovke umesto da se nahrani, puši umesto da se naspava, crkava za opštu dobit, besplatno. Kreten.»
(odlomak iz teksta)
 
Koncept i postavka: Bojan Đorđev i Siniša Ilić
Po tekstu To nismo mi, to je samo staklo Ivane Sajko
Izvršna produkcija: Dragana Jovović
 
Saradnici: Katarina Popović (dizajn grafičkog materijala), Anka Aćimović, Pavle Čemerikić, Andrijana Đorđević, Andrej Kovačić, Vasilije Krstić, Nađa Marjanović, Ivana Marković, Nina Mrđa, Aleksandra Pavić, Pavle Simović, Luka Zorić (izvedba), Čarni Đerić, Dragica Đorđev, Siniša Ilić, Dragana Jovović (glasovi iz off-a), Nebojša Vukelić (oblikovanje zvuka), Dragan Arsić (tehničko vođstvo), Miloš Timotijević govori tekst «Šta sam naučio o kapitalizmu» iz perfomansa Bojana Đorđeva What I have learned about capitalism. Korišćen segment filma The plow that broke the plains (1936).
 
To nismo mi, to je samo staklo, se realizuje u okviru projekta Balcan Can Contemporary. Projekat je podržan od strane Evropske Unije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.
 
Posebna zahvalnost: RK Beograđanka; Centru za kulturnu edukaciju Studio i Čarniju Đeriću; Kseniji Đurović, Kristina Đurasinović, Tatjana Nikolić.  
 
Theme provided by Danang Probo Sayekti.